Film koji je poslednjih godina napravio ograman bum, ali ne zbog eksplozija, nego zbog priče o čoveku koji je zauvek promenio svet je “Oppenheimer”. Režiser Kristofor Nolan ponovo pokazuje da zna da napravi film koji te natera da razmišljaš još satima posle gledanja.

Glavni junak je Dž. Robert Openhajmer, naučnik koji je vodio projekat stvaranja prve atomske bombe. Film prati njegov život, ali ne na dosadan, istorijski način. Nolan nam sve prikazuje kroz brze scene, skakanje kroz vreme i napetu atmosferu pa film deluje kao kombinacija biografije i trilera.

Kilijan Marfi koji glumi Oppenhajmera je totalno ušao u ulogu. Njegov pogled, maniri i način govora savršeno prikazuju čoveka koji je genije, ali istovremeno i neko ko shvata da je stvorio nešto što možda nikada neće moći da kontroliše. Robert Dauni takođe briljira i pokazuje da nije samo „Iron Man“, već glumac koji može da iznese ozbiljnu dramu.

Ono što posebno privlači pažnju je način na koji je film snimljen. Umesto gomile kompjuterskih efekata, Nolan je insistirao na pravim, praktičnim scenama pa čak i za prikaz nuklearne eksplozije. Zbog toga sve izgleda mnogo realnije i uzbudljivije. Muzika je stalno napeta, kao da nešto preti da se dogodi, što savršeno odgovara temi filma.

Ipak, ovo nije film koji gledaš samo da se opustiš. „Oppenheimer“ postavlja važna pitanja: Da li je nauka samo otkriće ili i ogromna odgovornost? Da li jedan čovek može da kontroliše posledice svojih ideja? Film ne daje direktan odgovor, ali te natera da razmisliš.

Autor: Nemanja Zolarek