Verovatno ste već čuli za nešto što se zove PISA testiranje. Možda vam je neko iz škole rekao da ćete učestvovati u tome, ili ste jednostavno čuli da se nešto testira „na svetskom nivou“. Pa da razjasnimo – PISA nije još jedan kontrolni iz matematike ili biologije. To je međunarodno istraživanje koje proverava kako se mi, petnaestogodišnjaci, snalazimo u životnim situacijama koje zahtevaju razmišljanje, logiku i razumevanje, a ne bubanje napamet.

O čemu se zapravo radi?

PISA (Program za međunarodno ocenjivanje učenika) je test koji organizuje OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i radi se u preko 90 zemalja sveta. Test nije tu da vidi da li znaš sve definicije iz udžbenika, već kako koristiš znanje u realnim situacijama.

Pitanja su iz tri oblasti:

Čitanje i razumevanje teksta – da vidiš da li umeš da pročitaš neki tekst i stvarno ga razumeš, a ne samo preletiš preko rečenica.

Matematika – ali ne klasična, već da vidiš da li znaš da izračunaš nešto što ti stvarno može zatrebati u životu (npr. kako da raspodeliš budžet, ili da tumačiš grafik).

Prirodne nauke – tipa biologija, hemija i fizika, ali opet kroz svakodnevne situacije.

A zašto nas to testiraju?

Zato što rezultati PISA testiranja pomažu da se vidi koliko je neki obrazovni sistem dobar. Ne ocenjuje se pojedinačni učenik, već se gleda kako stoji cela zemlja. Učestvovanjem u testu, mi zapravo pokazujemo kako funkcioniše naše školstvo.

Nažalost, Srbija uglavnom ima ispodprosečne rezultate. To ne znači da smo mi glupi, već da nas škola često ne uči ono što će nam stvarno trebati u životu – kako da razmišljamo, povezujemo stvari, donosimo odluke i rešavamo probleme.

Kako izgleda test?

Test se radi na kompjuteru i traje oko dva sata. Nema ocena, nema stresa – i ne utiče na tvoju zaključnu ocenu. Ali ima težinu. Tvoj rad može pomoći da se nešto u obrazovnom sistemu promeni nabolje. I da škole postanu mesta učenja koje ima smisla.

Moje mišljenje?

Iskreno, mislim da ovakvi testovi treba da budu uzor za ono što bi škola trebalo da bude – mesto gde učimo kako da živimo, a ne samo da učimo za ocenu. Ako već učestvujemo, hajde da damo sve od sebe – ne zbog profesora, već zbog nas samih. I onih koji dolaze posle nas.

Da zaključimo, PISA nije test tvog znanja iz knjige. To je test koliko te je škola spremila za život. A ako sistem ne daje dobre rezultate – možda je vreme da se škola malo promeni. Mi smo deo tog procesa.

Autor: Aleksandar I.