Gotovo svaki učenik bar jednom je doživeo isto: uči satima, spremi lekciju, odgovara za pet, a već nakon nekoliko dana – kao da ništa nije učio. Zašto se to dešava?

Stručnjaci objašnjavaju da mozak ne voli „bubanje napamet“. Kada učimo bez razumevanja, informacije ostaju samo kratko vreme u našem pamćenju. Tek kada povezujemo gradivo sa primerima, slikama ili sopstvenim iskustvom, znanje postaje trajno.

Najbolje pamtimo kada pokušavamo da objasnimo lekciju nekome drugom. Upravo ta metoda – učenje kroz objašnjavanje – smatra se jednim od najefikasnijih načina usvajanja gradiva.

Zanimljivo je da pauze tokom učenja nisu gubljenje vremena. Naprotiv, kratka šetnja ili odmor pomažu mozgu da „sredi“ informacije. Učenje bez prestanka može dovesti do zamora i slabije koncentracije.

Veliki problem predstavlja i učenje uz telefon. Poruke, obaveštenja i društvene mreže prekidaju pažnju, pa mozgu treba više vremena da se vrati zadatku. Zato mnogi savetuju da se telefon tokom učenja skloni sa strane.

Ipak, najvažnija stvar nije broj sati provedenih uz knjigu, već način na koji učimo. Kada razumemo gradivo, postavljamo pitanja i povezujemo činjenice, znanje postaje sigurnije.

Možda je vreme da prestanemo da učimo samo zbog ocene – i počnemo da učimo zbog sebe. Jer znanje koje razumemo ostaje, a ono koje samo naučimo napamet brzo nestaje.

Autorka: Kristina Tomić