Kada vidite Marka Pepelčevića pomislil biste da se radi o još jednom punoletnom mladiću koji voli druženje i sve ono čemu se raduju budući maturanti. Ali, Marko je ipak malo drugačiji, ali na onaj bolji način. Prvih šest razreda osnovne škole pohađao je u Mačvanskoj Mitrovici, a zatim je prešao u sedmi i osmi razred u posebno odeljenje za darovite učenike pri Mitrovačkoj gimnaziji. Već tada je pokazivao izuzetan talenat, naročito za matematiku i fiziku.

Još u prvoj godini gimnazije, Marko je osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju iz matematike održanom u Smederevu – priznanje za trud i talenat koji su ga doveli do vrha među srednjoškolcima. Isti uspeh beleži i na ekipnom Prvenstvu Srbije – treće mesto, a dostojan podvig postiže i pojedinačno. U istoj školskoj godini, ostvario je treće mesto na republičkom takmičenju iz fizike u Vranju.

Druga godina donosi nova priznanja: druga nagrada na republičkom iz matematike u Novom Pazaru i treća na takmičenju Kengur bez granica, a u fizici je ponovo zabeleženo treće mesto na republičkom u Beogradu.

U trećoj godini, nažalost, takmičenja su otkazana zbog blokada, pa Marko nije dobio priliku da pokaže nove znanja. Međutim, on ostaje motivisan i spreman da nadoknadi sve sledeće godine.

U slobodno vreme bavi se kajakom već devet godina, pokazujući veliku disciplinu. „Teorije brojeva i geometrija mi najteže padaju, ali se spremam dva sata nedeljno s profesorom Radojem Pavlovićem i uvek sam utreniran“, kaže Marko. Uz to, ističe: „Moje prvo takmičenje je bilo opštinsko u trećem razredu osnovne… fokusirao sam se i dao sve od sebe.“

Iako briljira u intelektualno najzahtevnijim predmetima, Marko je izuzetno druželjubiv i omiljen među vršnjacima, a devojke ga obožavaju. Njegovi profesori ističu da je talenat uvek bio u službi prirodnosti — nije zatvorenik sopstvenih uspeha, već ravnopravni drug.

Marko živi u Mačvanskoj Mitrovici i odrasta uz dve starije sestre, koje mu predstavljaju snažnu podršku. Kako bi spojio poreklo i tradiciju, često ističe da ga vrlo inspiriše činjenica da je čuvena naučnica Mileva Marić, supruga Alberta Ajnštajna, bila učenica iste Mitrovačke gimnazije. „Poput Mileve, želim da ostavim trag u nauci“ – poručuje Marko. Voli da parafrazira Ajnštajna i kaže: „Nauka bez religije je šepava, religija bez nauke je slepa.“ Ovaj aforizam savršeno oslikava njegovu strast: veruje da znanje mora ići ruku pod ruku sa radoznalošću i duhovnošću – baš kao što je to činio i Ajnštajn.

Mitrovačka gimnazija, ponosna na Marka, vidi ga kao živi dokaz da ozbiljan rad i odlični rezultati ne moraju značiti zatvorenost ili patnju – jer pravo školovanje, kako kaže Marko, jeste i to da „se družiš, budeš normalan, a opet izuzetno predan“. Sve predstojeće godine su pred njim. Sa ovakvim balansom, talentom i dobrom energijom – sigurni smo da će Mitrovačka gimnazija i Srbija imati čemu da se raduju.