Ovog avgusta u Kragujevcu održan je letnji kamp „Zaroni u podatke“, u organizaciji fondacije Petlja, namenjen srednjoškolcima iz cele Srbije. Tokom šest dana, od 8. do 13. avgusta, učesnici su imali priliku da zavire u svet podataka, veštačke inteligencije i timskog rada, ali i da steknu nova prijateljstva i nezaboravna iskustva. Prijave za kamp trajale su od 13. do 27. juna.
O kampu sam prvi put saznao preko Instagram profila Petlje, a kasnije me je i moja profesorka programiranja Svetlana Erceg, koja mi je ujedno i mentor, dodatno podstakla da se prijavim. Veliko uzbuđenje nastalo je 14. jula kada sam od organizatorke Katarine Anđelković dobio mejl da sam primljen. Put za Kragujevac započeo je rano ujutru, iz Novog Sada, gde sam prvi put upoznao novog prijatelja sa kojim sam putovao. Bili smo smešteni u domu „Artem“. Iako nisam odmah sreo cimere, odlična hrana i dobro društvo brzo su učinili da se osećam kao kod kuće. Cimere sam sreo tek kasnije u sobi.
Prvog dana organizovane su lagane radionice, tim bilding i upoznavanje sa projektima. Sledećeg jutra, u svečanoj sali, usledila je podela u timove. Moj tim činili smo Marijana, Vuk i ja, a tema našeg rada bila je finansije azijskih zemalja. Prvi koraci bili su najteži, baza podataka bila je ogromna, a nismo znali odakle početi. Uz pomoć mentora uspeli smo da načnemo analizu. Sledećih dana projekat je rastao, izrađivali smo prikaze i grafikone, a trećeg dana dobili smo i priliku da radimo sa LLM-om (Large Language Model). Ukratko, reč je o veštačkoj inteligenciji koja uči iz velike količine podataka. Naš cilj bio je da pomoću nje pokušamo da predvidimo kretanje azijskih valuta.
Nakon napornog rada usledila je i šetnja kroz istoriju. Posetili smo Šumarice i spomenik „V3“, a zatim centar Kragujevca. Ovaj deo kampa pokazao nam je da je druženje jednako važno kao i učenje. Peti dan bio je posvećen pripremi prezentacija. Popodne smo imali i posebno predavanje Zorane Kurbalije Novićić, autorke knjige „Naučni kuvar“, koja nam je pokazala kako da se bolje pripremimo i oslobodimo treme. Veče je prošlo u znaku završnih priprema, probe prezentacija i druženja koje se odužilo do kasno u noć.
Iako sam zbog autobusa morao ranije da krenem kući, ceo tim se probudio da me isprati, a organizatorka Katarina ostala je sa mnom do polaska autobusa. Kasnije sam, od tima, saznao da nismo osvojili jedno od prva tri mesta, ali to uopšte nije bilo važno jer je najveća nagrada bilo prijateljstvo i novo znanje koje smo poneli kući.
Kamp „Zaroni u podatke“ bio je moje prvo iskustvo ove vrste. Doneo mi je mnogo toga – od tehničkog znanja i rada sa podacima do novih poznanstava i uspomena. Najlepše od svega je osećaj zajedništva i želja da se ponovo sretnemo sledeće godine.
