Đaci Mitrovačke gimnazije koji uče nemački jezik, u saradnji sa gradskim pozorištem, Udruženjem Nemaca i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uključeni su i pripremanje predstave na nemačkom jeziku. Bila je to lepa prilika da gimnazijalci, ne samo pokažu svoja jezička znanja, nego i svoju snalažljivost i umeće i na polju glume. Pored toga, kroz ovu predstavu ne samo njeni učesnici, nego i gledaoci, imali su priliku da bolje upoznaju šta je to inkluzija u obrazovanju i kakav je njen značaj.
„Lepota je u različitosti“ je predstava koju izvode učenici prvog, drugog i trećeg razreda Mitrovačke gimnazije. Ono što razlikuje i čini posebnom ovu predstavu jeste to što je đaci izvode na nemačkom jeziku. Organizatorka i žena koja usavršava naše učenike na polju glume jeste direktorka Pozorišta „Dobrica Milutinović“ glumica Jelena Janković. Bitno je naglasiti da je ovo dobrotvorni rad za Udruženje Nemaca “Syrmisch Mitrowica“. Važnu ulogu u ovom edukativno-umetničkom projektu takođe ima i Andrijana Bauer Živković, koja vodi računa o probama, fotografijama, opremi i jednom rečju da sve bude dobro. Zanimljiva stvar je što se i profesorka nemačkog jezika u našoj školi, Marina Stojković, takođe pridružila našim učenicima u dobrotvornom radu, i zaigrala sa njima na sceni. Ona glumi jednu od glavnih uloga, profesorku maternjeg jezika. Pored nje bitnu ulogu ima dečak u kolicima koga glumi Stefan Vujić, učenik opšteg smera treće godine. Od uloga imamo još i pomoćnu profesorku, odnosno volonterku, Tijanu Gačić iz društvenog smera treće godine. Zatim dve štreberke, kako smo ih mi nazvali na probama, Teodoru Milošević i Milicu Roljić, učenice društvenog smera druge godine. Zajedno sa njima je i Nikola Marković, takođe učenik društvenog smera druge godine čija je uloga da glumi jednog zamišljenog, smotanog i pametnog dečaka. Kao i u realnom životu, u svakom razredu postoje one devojčice koje su najpopularnije, kod nas su to učenice opšteg smera treće godine Sofija Nenadić i Andreja Vučić. Imamo i sportiste, naše košarkaše, Dušana Stupara i Filipa Stepanovića, Elenu Gimbarovski, buntovnicu razreda, koje takođe glume učenici opšteg smera treće godine. Najmlađa glumica jeste Nikolina Milović, učenica sportskog smera prve godine, njen zadatak je da glumi opasnu devojčicu koja ismeva glavnog lika, dečaka u kolicima.
Glavna tema predstave je da se prikaže odnos dečaka koji je u invalidskim kolicima i ostatak razreda u koji on dolazi. Prikazana je radnja koja se odvija u školi i sastoji se iz tri čina. U prvom činu prikazan je prvi dan škole posle raspusta. Sva deca su u školi, nervozno iščekivaju nastavnicu u učionici. Ona dolazi i obaveštava ih da imaju novog đaka. Zajedno sa profesorkom došla je i pomoćna profesorka, koja je učenicima objasnila šta je inkluzija. Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta do visokog obrazovanja i obuhvata decu sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom, iz marginalizovanih grupa kao i darovitu decu. Drugi čin se odigrava na školskom igralištu, veliki odmor je, dečači igraju košarku koju prekida dolazak devojčica i tada nastaje svađa. Učenici se upoznavaju sa dečakom, ali ga nakon toga kreću ismevati. Govorili su kako on ne može da se igra sa njima jer je u kolicima. Ipak na kraju su mu prišle štreberke, i one i naš zamišnjen dečak su krenuli da se dobacuju. Treći čin se ponovo odigrava u školskoj učionici kada učenici igraju igru bacanje loptica u korpu u kojoj učestvuje i dečak u kolicima. Ulazak profeskorke i volonterke prekida igru i svi sedaju na svoja mesta. Pošto im je profesorka zadala domaći, ona sada proverava ko je uradio. Domaći nije uradila Ana, opasna devojčica, koja kaže da nije imala vreme da ga uradi i tada upada Markus, dečak u kolicima, koji je spašava. On kaže da ona nije imala vremena da uradi domaći jer se družila sa njim, iako nije bilo tako. Profesorka je oduševljena tim gestom. Naša predstava ima srećan kraj, Ana se izvinjava zato što ga je vređala, zahvaljuje mu se a on prihvata izvinjenje.
Poruka ove predstave je da čoveka ne treba procenjivati na osnovu fizičkog izgleda i njegovih sposobnosti već na osnovu kakav je on u duši, odnosno kakav je prijatelj. Najvažnije je da se učenicima svideo projekat, uživali su u radu, bilo je dosta smeha i druženja, ali uporedo sa tim svi učesnici projekta naučili su još fraza iz nemačkog govora, dodatno obogatili svoj fond reči na nemačkom jeziku i usavršili govor. Zato možemo reći, da je cilj projekta u potpunosti ostvaren.
Milica Roljić i Nikola Marković
