Veterinarska medicina se razvila uporedo sa humanom medicinom, sa kojom je usko povezana. Bavi se, kako prevencijom i dijagnostikom, tako i lečenjem povreda i bolesti kod životinja, kako divljih, tako i domaćih. Svojim razvojem neminovno je doprinela zdravlju ljudi, kako putem kontrolisanja zoonoza ili obezbeđivanja sigurnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla, tako i kada su u pitanju veterinarska istraživanja, kao i briga o mentalnom zdravlju životinja.
Prva veterinarska škola osnovana je u Lionu 1761. godine. Krajem 18. veka osnovan je veterinarski koledž u Engleskoj, a 1844. godine osnovan je Kraljevski koledž veterinarskih hirurga. Osnivačem modernih veterinarskih istraživanja smatra se ser Džon Mekfadijan.
U poređenju sa svetom, današnja Srbija nije zaostala kada je lečenje životinja u pitanju. Postojala je potreba za objedinjavanjem znanja i iskustva, te je 1890. godine osnovano Srpsko veterinarsko društvo kao i „Udruženje marvenih lekara Srbije“, a kasnije „Udruženje veterinara Kraljevine SHS“. Društvo, zajedno sa katedrama za veterinarsku medicinu, kao i Veterinarskim institutom, radi na unapređenju ove značajne nauke.
Naravno, kao i u mnogim naučnim oblastima i disciplinama, u veterini dominantnu ulogu su imali naučnici, dok su žene naučnice bile manje zastupljene. Ipak, govoreći o veterinarskoj medicini danas, žene veterinari zastupljeniji su od svojih kolega
Prva žena na svetu koja je doktorirala veterinarsku medicinu 1910. godine bila je Amerikanka Florenc Kimbal, a kod nas je to bila Jelena Bojkić.
Jelena (Jelka) Bojkić Makavejev rođena je 17. oktobra 1904. godine u Sremskoj Mitrovici, poreklom iz ugledne i stare mitrovačke porodice. Majka Leposava i otac Vladimir preminuli su tokom njenog ranog detinjstva, tako da je period svog odrastanja provela u Petrinju. Predratno, ratno i posleratno vreme uzrokovalo je tešku materijalnu i životnu situaciju za Jelenu, ali ništa od toga je nije sprečavalo da se bori i ostvaruje uspehe. U rodni grad vratila se radi školovanja, upisavši Mitrovačku gimnaziju školske 1917/1918. godine. Maturirala je 1926. godine. Te godine u našoj školi ispit zrelosti su pored nje položili Branko Breberina, Nada Gajić, Adolf Gras, Franja Invernici, Julijana Jakić, Aleksa Kovačević, Ivan Krmpotić, Lazar Ljubotina, Ivan Mesarović, Vilma Nikolić, Boško Novaković, Dejan Paliković, Marija Regel, Sofija Smuđ, Đorđe Spajić, Slavko Stojanović, Milesa Subić, Nada Trajković, Ana Kresojević, Jelka Ličanin, Nikola Marjanović i Dragutin Srnka. Iz gimnazije je stekla svoje prve uzore i isticala se u odnosu na druge učenike. Imala je odličnu osnovu za dalji nastavak školovanja i uprkos želji da upiše medicinu, prema kojoj je imala sklonosti, materijalna situacija to nije dozvoljavala. Tako je Jelka Bojkić upisala Veterinarski fakultet u Zagrebu. Marljivim trudom i radom, 23. jula 1932. godine zvanično je postala prva žena veterinar u Kraljevini Jugoslaviji i primila diplomu broj 144 tada jedinog veterinarskog fakulteta u Kraljevini Jugoslaviji. Čak je i popularna beogradska Politika objavila članak o ovom izuzetnom uspehu.
Tokom studiranja živela je u studentskom domu, bila je aktivista za prava svojih koleginica i kolega, učestvovala je u osnivanju studentskog doma u Ilici i predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu. Jelena je bila svestrana ličnost, imala je sklonosti i prema umetnosti, a kao student svojim znanjem je dobijala samo visoke ocene. Tokom studiranja je čak radila i u advokatskoj kancelariji kako bi sebi omogućila bolje uslove života.
U periodu završetka studija stupila je u brak sa Sergijem Makavejevim, sinom ruskog carskog pukovnika Sergeja Aleksandroviča Makavejeva. U oktobru 1932. godine dobili su sina Dušana. Dušan Makavejev će tokom života postati srpski i jugoslovenski režiser, scenarista i pisac, jedan od osnivača filmskog crnog talasa, koji je svojim delima kritikovao trulo društvo kako komunističko, tako i kapitalističko. Jelka se kasnije razvodi od Sergija, ali tačan razlog i vreme toga nisu poznati.
Godine 1932. Jelka Bojkić takođe započinje svoj stručni rad u Centralnom bakteriološkom zavodu u Beogradu. U to vreme najviše se bavi kontrolom seruma i vakcina. Do Drugog svetskog rata menjala je više radnih mesta, a neposredno pred rat zaposlila se u Serum-zavodu Kamendin u Novom Sadu, ali se ipak kasnije opet vraća u Beograd. Na samom početku rata započela je svoje angažovanje u Zavodu za proizvodnju veterinarskih cepiva i lekova. Okupacija Srbije i ratno doba loše su uticali na stočni fond i dodatne bolesti koje su se tada širile. Uz izvrstan tim veterinara, Jelka je proučavala i radila na sprečavanju širenja stočnih zaraza u Srbiji. Takođe je i pristupila organizovanoj proizvodnji veterinarskih cepiva i lekova u Čukarici (tada već bivšem Pasterovom zavodu), gde se okupilo nekoliko stručnjaka sa teritorije NDH osposobljenih za ovu vrstu posla.
Posle rata Jelena Bojkić je radila u Vetserum zavodima u Subotici i Novom Sadu. U Veterinarskom naučno-istraživačkom institutu počela je da radi u julu 1950. godine, a kasnije u Higijenskom institutu NR Srbije. Svoju angažovanost i značaj najviše je pokazala kao šef Serumskog odeljenja u Zavodu za vakcine i serume na Torlaku, gde je unapredila farmu eksperimentalnih životinja. Baš sa te pozicije je i otišla u penziju 1963. godine. Tokom celog svog radnog veka bavila se proizvodnjom seruma, tj. veterinarskih cepiva, ali i vakcina za humane svrhe.
Profesor dr Đorđe Sofrenović, veterinar, saradnik i kolega Jelke Bojkić, govorio je za nju: „Nije nam trebalo mnogo vremena da se uverimo da se u toj ženi krije toliko dobrote, a nadasve tolko znanja i teoretskog i praktičnog. Sa puno uvažavanja sećam se časova provedenih uz Jelku, za koju sa ponosom mogu da kažem da je bila moj prvi stručni učitelj u životu.“ Ličnost Jelke Bojkić sumira profesorova rečenica: „…Bojkićeva je bila vrstan stručnjak, ali i plemenita, skromna i povučena žena.“
Preminula je 2. marta 1987. godine u svom stanu u Beogradu i za sobom je ostavila inspirativnu karijeru. Svojom predanošću Jelka Bojkić je ostavila pečat u istoriji veterinarske struke.
Mina Spasojević
