U vremenu kada mnogi tinejdžeri još uvek traže sebe, ja sam odlučila da spojim dve velike odgovornosti — školu i posao. Imam 16 godina, idem u Geodetsku tehničku školu na Zvezdari, i paralelno radim kao konobarica u lokalu “Jedno mesto” u Cetinjskoj. Nije uvek lako, ali iz ove kombinacije svakodnevno učim više nego što sam mogla da zamislim.

Geodezija preko dana, tacne uveče

Moja škola je ozbiljna — geodezija nije samo crtanje mapa, već ozbiljna nauka koja zahteva preciznost, logiku, i dosta vežbe. Nastava je zahtevna, ali me zanima. Znam da mi obrazovanje može otvoriti vrata u budućnosti.

S druge strane, „Jedno mesto” je moj drugi svet. Tamo sam deo tima, među ljudima, u pokretu. Učim kako da komuniciram sa različitim ljudima, kako da se snađem u stresnim situacijama, i kako da radim pod pritiskom — što su veštine koje mi nijedna školska klupa ne može pružiti.

Nije bilo lako

Kombinovanje škole i posla nije došlo bez izazova. Bilo je dana kad sam zaspala nad knjigom, kad sam iz škole trčala pravo na smenu, ili kad nisam imala snage da učim jer sam radila do kasno. Bilo je i promašenih kontrolnih, zakasnelih zadataka, pa i trenutaka kad sam se pitala da li mogu sve ovo da izdržim.

Ali — nisam odustala. I to mi je najvažnije.

Šta sam sve dobila

Samopouzdanje. Naučila sam da mogu da budem odgovorna, čak i kad je teško.

Organizaciju. Sat mi je postao najbolji prijatelj. Naučila sam da planiram dan unapred, da izbacim ono što mi ne koristi i da iskoristim svaku slobodnu minutu.

Finansijska nezavisnost. Iako ne zarađujem bogatstvo, osećaj da sama mogu da kupim nešto što želim, bez da molim roditelje, neverovatno je osnažujuć.

Poštovanje prema radu. Sad mnogo više cenim tuđ trud. Kad vidim konobara ili čistačicu, znam koliko je to težak posao — i da iza svakog osmeha stoji napor koji mnogi ne vide.

Perspektivu. Vidim i svet van škole i učionica. Učim kako funkcioniše stvarni život, kako razmišljaju odrasli, kako izgleda borba za svakodnevicu.

Ponos
Nisam savršena učenica. Ponekad se mučim da sve postignem. Ali sam ponosna na sebe jer ne bežim od odgovornosti. Radim ono što volim, učim ono što me zanima, i svakim danom postajem sve jača.

Mnogi misle da su škola i posao nespojivi u tinejdžerskim godinama. Možda za neke i jesu. Ali za mene — ta kombinacija je postala moj put do samostalnosti i zrelosti.

Možda sam još uvek dete po godinama, ali kroz sve što radim — postajem odrasla na najlepši mogući način.

autorka: Dajana G.