U poslednje vreme sve češće čujem vršnjake kako pričaju o anksioznosti, strahu ili osećaju da su sami. Iako se o tome ranije nije mnogo govorilo, danas je jasno da mentalno zdravlje nije ništa manje važno od fizičkog. Anksioznost može izgledati kao stalna napetost, ubrzano srce ili briga bez konkretnog razloga, a često je prati i osećaj izolovanosti – kao da smo odvojeni od svih oko sebe čak i kada nismo fizički sami.

Mnogi mladi pokušavaju da sakriju ta osećanja, misleći da ih niko neće razumeti. Međutim, povlačenje samo stvara još veći zid. Iskustva pokazuju da razgovor – bilo sa prijateljem, porodicom ili stručnjakom – može doneti veliko olakšanje. Male stvari, poput šetnje, pisanja dnevnika ili slušanja muzike, takođe, pomažu da se oslobodimo napetosti.

Najvažnije je da znamo da nismo sami. Svi se ponekad suočavamo sa osećajem usamljenosti ili anksioznosti i to nije znak slabosti. Naprotiv, snaga je u tome da prepoznamo kako se osećamo i da damo sebi šansu da potražimo podršku.

autorka: Kristina Tomić